Prosečan dan u životu arhitekte

Kompanija Dijagoninvest osnovana je 2012. godine, a nakon tri godine postojanja član tima postaje Srđan Bajić, arhitekta.

Sa idejom da se predstavi tim koji stoji iza uspešnih Dijagonivest projekata, pokrećemo seriju tekstova kroz koje ćemo predstavljati upravo naše zaposlene, ideje i razloge zbog kojih su deo našeg tima.

Srđan probija led. Njegovi uzori u arhitekturi i dizajnu su Peter Zumthor, John Pawson i SANAA. Voli skandinavsku arhitekturu. Kaže da omiljenu zgradu u Novom Sadu za sada nema, tj. da se još nije izgradila, a na pitanje koji je njemu omiljeni Dijagoninvest objekat, navodi stambeno-poslovni objekat u ulici Cara Dušana.

• Kako si odabrao baš arhitekturu za svoj životni poziv?

Kao izrazito kreativno dete, odvek sam imao sklonost ka stvaranju, koju sam često ispoljavao crtanjem i igranjem sa Lego kockama. Već tada se moglo naslutiti da ću se baviti ovim poslom u kom neizmerno uživam.

• Najuže sarađuješ sa kolegama građevinskim inženjerima. Kako zapravo izgleda jedan prosečan dan na poslu?

Svaki dan na poslu je priča za sebe. Trudim se da organizujem sve svoje zadatke i obaveze nekoliko dana unapred, to mi je veoma važno jer volim da se držim rokova i da uvek budem par koraka ispred samog sebe, tj. koliko je to moguće.

Pored kancelarijskog posla, koji je uglavnom vezan za projekte i njihovu razradu na računaru, sastanci sa kolegama i saradnicima često su deo radne nedelje. Odlazak na gradilište takođe je jedna od ključnih aktivnosti u toku prosečnog dana na poslu. Dan uglavnom završavam proveravanjem urađenog i planiranjem obaveza za naredni dan.

• Naravno da je najlepši deo dana kafa sa kolegama, ali ima nešto posebno i kada arhitekta ostavi iza sebe računar, papire, i izađe na teren. Šta su tvoja zaduženja tokom celog procesa od ideje do realizacije projekata?

Često već pri formiranju i oblikovanju idejnog rešenja bivam uključen u taj segment zajedno sa kolegama projektantima gde kroz formirani projektni zadatak, oblikujemo idejno rešenje. Prilikom projektovanja cilj nam je da implementiramo savremene i kvalitetne materijale čime opravdavamo ideju da „Kvalitetom gradimo budućnost.“ Pored toga, odgovorno pristupamo uslovima koje propisuju javna preduzeća i prilagođavamo tome naše idejno rešenje. Nakon toga, u sklopu kompanije, zajedno sa timom inženjera, realizujemo sve potrebne analize i evaluacije, a zatim, ako je potrebno, nastupaju korekcije idejnog rešenja. Tek nakon toga može da započne izvođenje radova. Sledi deo koji je vezan za prikupljanje potrebne dokumentacije u saradnji sa javnim ustanovama, kako bi se zajedno sa projektnom dokumentacijom ishodovala građevinska dozvola i na taj način ostvario uslov da građevinski radovi budu započeti. U segmentu izvođenja radova, moj zadatak je da pratim kako radovi napreduju i ukazujem na eventualne izmene koje se mogu javiti u procesu izvođenja.

• Kako bi opisao arhitektonski stil Dijagoninvest objekata?

Arhitektonski stil objekata naše kompanije opisao bih kao moderan i sveden.

• Šta je po tvom mišljenju “differentia specifica” Dijagoninvest objekata?

Kvalitet materijala i izvođenja. Trudimo se da svi materijali, čak i oni koji nisu vidljivi korisniku, budu najvišeg kvaliteta kao i oprema koju implementiramo u naše objekte, čime garantujemo sigurnost i opravdavamo kvalitet koji plasiramo na tržište.

• Kakav je osećaj kada gledaš napredak projekta na licu mesta… Kada crtež postaje realnost?

Uvek mi je izuzetno drago da vidim da sve teče po planu i da ono što zajedno stvaramo na kraju poprima baš onakav izgled kako smo i zamišljali. Konstantno smo svi u kontaktu i razmenjujemo korisne informacije, a sve u cilju neometanog napretka projekta. Najviše me ispunjava kada vidim uspešno realizovanu ideju i trud koji se isplatio.

•  Forma-funkcija-konstrukcija: kakav je tvoj stav o ova tri aspekta odnosno kako su izbalansirani u slučaju Dijagoninvest objekata?

Forma-funkcija-konstrukcija – Veoma nam je važno da sva tri segmenta budu izbalansirana na najbolji mogući način i da zadovoljavaju kako naše afinitete, tako i potrebe tržišta.