Zeleni krovovi i vertikalne bašte – urbane oaze modernih gradova

Pluća gradova (parkovi) poslednjih godina dobijaju sve više „partnera” u borbi za zdravije urbane sredine. Moderni gradovi 21. veka već su zakoračili u zelenu priču, pa je tako sve više arhitektonskih projekata koji sadrže zelene krovove i vertikalne bašte.

Priča o zelenim kućama zapravo nije novijeg datuma. Tradicionalne kuće Skandinavije (bajkovite, poput kuća hobita iz „Gospodara prstenova“) govore ovome u prilog. No, ono što je definitivno novina je sama ideja da se priroda (kroz zelene krovove i vertikalne vrtove) smesti u urbane sredine, što je idealan model za planiranje izgradnje gradova budućnosti.

Zeleni krovovi ili tzv. „pete fasade“ zapravo su krovne konstrukcije prekrivene vegetacijom. U zavisnosti od vrste vegetacije, mogu biti:

• ekstenzivni
  sa rastinjem do 20cm visine i dubinom zemljišta do 10cm; najjednostavniji su za održavanje jer su u pitanju biljke otporne na sunce i na periode suše, takođe, ne opterećuju mnogo krovnu konstrukciju

• poluintenzivni
  sa rastinjem visine do pola metra (sezonske i višegodišnje biljke) i

• intenzivni
  gotovo kao prave bašte; najzahtevniji su za održavanje, a zahtevaju i dodatnu konstrukciju i nagib zbog oticanja vode

Prednosti zelenih krovova

Zeleni krov, osim što doprinosi kreiranju posebne estetike, predstavlja i investiciju u energetsku efikasnost objekta.

Ovo su neke od prednosti:

• zimi čuvaju toplotu, leti hlade
• obezbeđuju idealnu zvučnu izolaciju (smanjuju nivo buke u rasponu od 40 do 60 dB)
• doprinose poboljšanju mikroklime u urbanim sredinama (filteri vazduha)
• ublažavaju efekte tzv. toplotnih ostrva
• doprinose smanjenu smoga, polutanata i prašine u urbanim sredinama
• štede novac za energiju koja se troši na rashladne i grejne uređaje
• idealne su zelene oaze za odmor
• oplemenjuju izgled gradova i deluju dekorativno

Urbano baštovanstvo

Uz priču o zelenim krovovima nije moguće zaobići onaj deo priče koji se odnosi na zelene fasade.

Trend vertikalnih bašti sve je prisutniji i u svetu i kod nas – detaljno planirane, zelene instalacije se, sve više, protežu „uzduž i popreko” gradskih fasada. Ove zelene instalacije razbijaju monotoniju i pejzažnu arhitekturu podižu na jedan novi nivo, a, pored toga, deluju pozitivno na životnu sredinu (filteri vazduha).

U poslednje vreme vertikalne bašte prešle su iz eksterijera u enterijer, pa su tako mini bašte sa terasa počele da nastanjuju stanove i na njihovim zidovima sada žive svoju zelenu priču. Ne zauzimaju prostor, dok, sa druge strane, u zavisnosti od izbora biljaka u prostoru, mogu biti korisni prečišćivači vazduha (bršljan, palma, aloa vera, fikus, paprat…) ili idealan kuhinjski začin (ruzmarin, majčina dušica, nana…).

Korak dalje otišli su projekti poput „Šumskog grada” – ideja arhitekte Stefana Boerija da sagradi ceo kompleks zgrada prekrivenih zelenilom u kineskom gradu Ljudžou, u cilju borbe protiv zagađenja u ovom gradu. Isti arhitekta potpisuje i slične projekte, od kojih je najpoznatiji „Bosco verticale“ (vertikalna šuma) u Milanu čije su terase potpuno prekrivene biljkama i drvećem, sve to zarad smanjenja ugljen-dioksida.

Kako bi se održala ideja zdravih, živih i održivih gradova, zeleni krovovi i vertikalne bašte nezaobilazni su detalji u planovima arhitekata i urbanista. Ove zelene oaze modernih gradova zapravo su njihova budućnost.